Sta nas cini posebnim? Po cemu se razlikujemo od drugih?

-Po nasim odlukama!

Koliko ste puta culi izraz: „Zivot je u tvojim rukama“? Koliko istine ima u ovome? Ja bih rekla samo delimicno. Na nas zivot uticu razliciti spoljni faktori nad kojima nemamo kontrolu ali isto tako na nas zivot uticu i nase odluke nad kojima imamo kontrolu. Ja vas necu daviti krupnim odlukama i pitanjima tipa: „S kim cu provesti ostatak zivota?“ ili „Cime cu se baviti?“, vec sitnim odlukama kao sto su: „Sta cu danas jesti?“, „Koje cu proizvode kupiti?“, „Hocu li prednost dati kvalitetu?“, „Koliko cu plastike koristiti i gde cu je odloziti kada mi vise nije potrebna?“.

Svaka naizgled mala odluka doprinosi vecim globalnim promenama, pa je stoga kljucno da postanemo svesni svojih postupaka i preuzmemo odgovornost za ocuvanje nase zivotne sredine.

Primecujemo da su leta sve toplija, vrucine sve nepodnosljivije a hronicne bolesti sve ucestalije. Ali, zasto se klima u zadnje vreme menja munjevitom brzinom? – Zahvaljujuci nama- lljudima! Znam da ce mnogi sada pomisliti: „Hej, pa procenat zagadjenosti koji ja kao pojedinac prouzrokujem je minimalan u odnosu na zagadjenja koje izazivaju gigantske industrije“. Ali, zarad koga postoje te fabrike? Ko koristi njihove proizvode i razne usluge koje te gigantske industrije kao sto su na primer farmacije ili recimo hemijske industrije nude? Pa mi! Ljudi!

Da li je zivot na zemlji moguc bez ispustanja raznih emisija (zagadjivaca)?

Kratak odgovor glasi: „Ne“! Medjutim, priroda ima veliku moc samopreciscavanja zbog cega se ranije klimatske promene nisu odvijale onakvom brzinom kao u zadnjih par decenija. Svi cemo se sloziti da je realno ocekivati da razvoj populacije automatski nosi sa sobom i razvoj industralizacije, jer su ljudske potrebe sve vece cime smo prekoracili limit odnosno granice do kojih se priroda moze samostalno obnoviti.

Kakav scenario mozemo ocekivati ukoliko se nista ne preduzme?

Postali smo svedoci mnogobrojnih poplava s jedne strane, cestih pozara i susa s druge strane. Ogroman disbalans prirodnih pojava je vec prisutan i postao je svakodnevnica danasnjeg drustva. Smrtni slucajevi izazvani ekstremnim temperaturama porasli su u zadnjih 20 godina za dve trecine na globalnom nivou. Porastom temperature povecava se i rizik od porasta hronicnih bolesti pre svega kardiovaskularnog i respiratornog sistema. Istovremeno, toplotni talasi mogu uticati na stvaranje uslova za sirenje vektorskih i zaraznih bolesti, zbog izmenjenih alergijskih obrazaca. Vise od 50 miliona ljudi zivi u modernom ropstvu koji pate od takozvanih „tihih ubica“ poput depresije i drugih nervnih bolesti na koje uticu razni polutanti kojima su stanovnici urbanih sredina izlozeni.

Sta mozemo uciniti?

Kako izaci iz zacaranog kruga, formiranog od vodecih svetskih sila kojima je jedini interes gomilanje finansijskih resursa? Odgovor je jednostavan- osvestimo se i okrenimo prirodi. Mozemo slepo nastaviti da pratimo razne trendove modernog drustva i bez mnogo razmisljanja i uz minmalnu odgovornost za svoje postupke prepustimo sudbinu nekome na vrhu ili da preduzmemo stvari u svojim rukama poput ocuvanja zivotne sredine, podsticanje i koriscenje domace, sveze hrane, koriscenje hemikalija samo kada je to neophodno, minimiziranje upotrebe plastike, recikliranje, provodjenje u prirodi bar 30 minuta dnevno,…

Svaka akcija izaziva reakciju!

Zdravo fizicko stanje koje se velikim delom postize zdravom ishranom, vodi do zdravog mentalnog i psihickog zdravlja, sto smanjuje profit farmacijskoj industriji cime se automatski smanjuje medicinski otpad, itd.

Ocuvanje zivotne sredine i klime nije samo odgovornost vlada i korporacija vec i svakog pojedinca. Promenom nasih svakodnevnih navika i donosenjem svesnih odluka, mozemo zajedno stvoriti zdraviju i odrziviju planetu za nas i za buduce generacije.